Građanin – građansko vaspitanje i obrazovanje

Valjani građani su oni koji se pridržavaju istine, pravde, dobra i ljubavi. Oni poštuju druge (roditelje, sestre i braću, nastavnike, susede i sve ljude koje sreću) i pomažu im ako je pitrebno. Valjani građani ne lažu, nikome ne čine nepravdu i zlo,a sve što rade,rade s ljubavlju i da svima bude lepo. Pridržavaju se zakona i reda,učtivi su, pažljivi, saslušaju druge i ne čine nasilje.Razlike među ljudima im ne smetaju,nego od različitih, odnosno drugačijih uče i poštuju njihove običaje, religiju i kulturu.

Pojam građanin nastao je u antičkoj Grčkoj, od grčke reči polites( građanin) i politeja(politika). To znači da dobre politike nema bez građana i obrnuto, bez građana nema pravedne politike.

Politika je praktična ljudska delatnost. Politika organizuje život ljudi na određenoj teritoriji, odnosno uređuje njihove međusobne odnose da bi bolje živeli. Na primer, da se dogovore o izgradnji puteva, uličnog osvetljenja, škola, pozorišta, parkova, sportskih terena i hala, vodovoda, kanalizacije…Znači, objekta koji služe svima u mestu.

Ljudske delatnosti su duhovne (religija, filozofija, umetnost,  književnost), naučne (prirodne i društvene) praktične (politika,tehnika, zanatstvo, trgovina,poljoprivreda)

Građanin je u antičkoj Grčkoj bio slobodan čovek koji obavezno učestvuje u donošenju odluka važnih za život svog mesta i države.

Feudalno društvo u srednjem veku tražilo je od ljudi da budu podanici ili državljani.Podanici ili državljanin je stanovnik države kojom upravljaju feudalci i kralj kao upravljač svih,pa i feudalaca.Podanik nije slobodan građanin.Slobodu mu je ograničavao privredni i društveni položaj.Kmet(seljak) bio je sluga gospodara(feudalca) i bio je potpuno vezan za zemlju.Kad je feudalac prodavao zemlju,uz nju je prodavao i seljaka.Učešće u velikim odlukama za gradove i državu bilo je vezano za privrednu moć.Onaj koji je imao više prema privrednoj moći učestvovao je u političkom životu.Svi oni bili su podanici vladara,s većim, manjim ili nikakvim učešćem u donošenju političkih odluka.

Građanske revolucije  srušile su feudalizam i ukinule podanike.Francuska revolucija proglasila je da nema više podanika.Važnim dokumentom donetim u vreme Francuske revolucije,Deklaracijom o pravima čoveka i građanina,uspostavljena je jednakost građana pred zakonom,odnosno jednaka prava i jednake mogućnosti za sve u državi.Građanina čine slobode,prava i dužnosti.One jednako važe za sve,nezavisno od porekla(nacije), veroispovesti, političkog opredeljenja, privrednog i društvenog položaja.

Slobode

Sloboda misli, sloboda govora ,sloboda veroispovesti, sloboda kretanja, sloboda okupljanja, sloboda stvaralaštva

Dužnosti

Da se stara o deci i roditeljima, da se školuje, da poštuje zakone, da plaća porez

Prava

Prirodna (pravo na život, pravo na svojinu i pravo na slobodu)

Politička (pravo da bira i bude biran,pravo da se udružuj)

Socijalno ekomnomska (pravo na rad, pravo na zaštitu porodice,pravo na zaštitu zdravlja, pravo na stanovnje,pravo na obrazovanje)


Priča:

Škorpija i žaba

Škorpion je veoma slab plivač,pa zamoli žabu da ga prenese sa druge strane reke.

-Da nisi ti lud? uzviknu žaba. Ti ćeš me ubosti dok ja plivam i udaviću se.

-Draga žabo,nasmeši se škorpion,ako te ja ubodem, i ja ću se udaviti s tobom.To nema logike.

-Ti si u pravu ! Uskoči.

-Škorpion se popeo i na pola puta ubo žabu. Dok su se potopili, žaba pomirena sa sudbinom upita;

-Da li se sećaš da si mi rekao da nema logike da me ujedeš,a ipak si to učinio?

-To nije vezano sa logikom, odgovori škorpion u tuzi. To je moj karakter.

Pouka: budite oprezni s kim se družite

Advertisements